|
|
Post by Eugen Grafvajer on Oct 27, 2016 11:20:13 GMT
Ne da mi se ali valja...
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Oct 27, 2016 11:22:19 GMT
Bože, što mi dade talenat.. Po ko zna koji put, obrisao patos sa JKP Parking servisom.. Ovog puta sam išao na pobijanje verodostojnosti isprave na osnovu koje mi traže novce i na zastarelost, of kors.. i da znate - potraživanje za sve komunalne usluge, zastareva za godinu dana. Član 378. ZOO.
Nikada nisam dobio kaznu za neplaćeni parking, već zato što nisam mogao da produžim parkiranje... Zato i seirim nad ovom presudom prečasnog i pravednog Prvog osnovnog suda. Macani iz Parking servisa su čekali da mi se nakupi dvadesetak onijeh plavih listića i predali na izvršenje... Troškovi suda, nagrada izvršitelju, kamata, kamatina kamata, troškovi frizera izvršiteljke, ostale pizde materine - suma sumarum, dvesta 'iljada.. Zato mi je ova pobeda tako slatka.
By Baja
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Oct 27, 2016 11:42:53 GMT
Hvala Srbijo
OCT 8, 2016
Dve godine borbe, dve godine potrošenog vremena, ko zna koliko novca uloženo u lečenje, koliko manifestacija i događaja organizovano u njegovo ime i u dobrotvorne svrhe, dve godine smejanja i plakanja, uživanja i bolova, dve godine padoše tek tako. Povodom smrti moga mlađeg brata, sedamnaestogodišnjeg učenika Prve gimnazije Beograda, želeo bih da se nekim ljudima zahvalim za sve što su učinili za mene i moju porodicu, a nekima i ne.
Hvala lekarima koji su nesposobni da uspostave dijagnozu nekoliko meseci, hvala im što ne znaju da čitaju MR snimke i da vide tumor na njima, već čekaju da se uveća i do četiri puta i onda dođu do zaključka da je to ipak tumor a ne nešto drugo što su mislili da je i onda bude kasno za operaciju u inostranstvu.
Hvala dr. Danici Grujičić koja je bila toliko prijatna i uljudna da je uspela da izdvoji dva minuta da pomeri svoju guzu sa udobne kožne fotelje i pogleda mog bolesnog brata, njenog pacijenta kojeg je operisala, na samom parkingu u kolima. Hvala joj što je nakon naših visokih veza i mnogobrojnih odbijanja, pogledala njegove snimke i rekla kako je izlečen, a nije bio očigledno.
Hvala lekarima, njih pet, dežurnih taj dan, sa VMA koji nisu hteli da ga pogledaju kada je imao prvi u nizu mnogih epi napada, dok se on grči u kolima hitne pomoći zato što on “nije” njihov pacijent.
Hvala (većini) medicinskih sestara koje su uvek bile tu kada je trebalo i sve su nam lepo objašnjavale, nikada nisu bile drske ni uživo ni preko telefona, koje su imale smelosti i hrabrosti da nas pitaju zašto smo tražili socijalnu pomoć u vidu pelena, kada smo već dobili novčanu pomoć. Pa Bože moj, verovatno ne znaju da ta novčana pomoć ne pokriva ni polovinu sredstava i lekova za lečenje moga brata, naša je krivica što nismo svi medicinski obrazovani pa da im objasnimo kako se ponaša prema bolesnima. Sad znamo za ne daj Bože, sledeći put.
Hvala celom ministarstvu zdravlja koji smatra da osobe u kolicima mogu iznenada prohodati ispred zgrade onkologije i popeti se uz stepenice, jer što bi oni trošili pare na popravku rampe za osobe as invaliditetom. Nije kao da pare idu iz njihovih džepova ali dobro, kažu čuda se dešavaju.
Hvala taksistima koji se ispred iste zgrade onkologije parkiraju tačno na mestima ispred ulaza i na pešačkom prelazu da ne možeš prići i tako satima sede i jedu burek, čitaju novine, malo igraju “džepni bilijar” pa ako vide bilo kakvu policiju (običnu, saobraćajnu, džukele…pardon, komunalnu) odmah skidaju taxi znak sa kola i beže.
Hvala premijeru Srbije, Aleksandru Vučiću, koji ima (naše) pare za Beograd na vodi, a bolesne ljude i dalje lečimo sms porukama.
A onima kojima ne želim da se zahvalim su:
Osnovne škole “Srevan Sremac”, “Rade Drainac”, “Jovan Ristić”, “Olga Petrov” i “Kraljica Marija” i kulturno umetničkim društvima “Lira” i “PKB” koji su zajedno sa našim prijateljima godine organizovali humanitarnu priredbu za Strahinju i oduševili celu moju porodici ovim divnim gestom. Oni su krivi sigurno.
Studiu glume “Dve besne gliste” koji je organizovao humanitarnu predstavu za Strahinju u kojoj su bukvalno svi uživali i novac donirali za njegovo lečenje. I oni su krivi sigurno.
BELhospice organizaciji i njenim volonterima koji su ga stalno obilazili, zabavljali, gledali filmove sa njim, kupovali mu razne poklone, trčali maratone po Srbiji i Evropi za njega, nabavljali mu razne stvari kako bi mu lakše bilo a koje su gotovo nemoguće za pronaći. I oni su krivi sigurno.
Saši Zdjelaru, mladom fudbaleru koji je bez pogovora prihvatio poziv da upozna Strahinju i poklonio mu nekoliko dresova koji su Strahinji puno značili i dolazio mu u posetu kad je mogao. I on je kriv sigurno.
Rvačkom klubu “Pobednik”, momcima i trenerima koji su ga redovno obilazili i zabavljali, učlanili ga u klub i dali mu člansku kartu iako Strahinja nije mogao da ustane iz kreveta. Momcima koji su mu poklonili mnoge medalje koje su osvajali na turnirima i bili tu za njega do poslednjeg dana. I oni su krivi sigurno.
Mladim košarkašima Partizana, Mihajlu Andriću i Vanji Marinkoviću što su došli kada je Strahinja već bio u zaista teškom stanju i koji su imali razumevanja za situaciju a opet su mu došli u posetu i poklonili mu dres Partizana. I oni su krivi sigurno.
Svim prijateljima i profesorima iz Strahinjine osnovne i srednje škole, koji su ga obilazili kad god su mogli, donirali mu novac i stvari, zabavljali ga, smejali se i veselili se sa njim, posvetili ulicu otvorenog srca u Borči njemu, pokušavali na bilo koji način da mu olakšaju borbu i pomognu da pobedi bolest. Nažalost “onima gore” to očigledno nije bilo dovoljno. I oni su krivi sigurno.
Nadam se da neki neće pogrešno shvatiti dosadašnji sarkazam, jer ja sam zaista zahvalan svima (svima iz dela kojima “nisam” zahvalan) koji su tu uvek bili uz nas.
Strahinja je dobio sve što je poželeo, sve što smo mogli kupili smo mu i omogućili. Dobio je sve sem prilike da ostvari svoj san, da ozdravi i nauči da pravi video igrice. Dobio je sve sem prilike za život.
A vi se i dalje kunite u ovu prelepu državu, promovišite je po svetu, ostanite u njoj i radite za bedne pare i preživaljavajte umesto da živite, budite patriJote i ginite za nju, branite Kosovo rušenjem i paljenjem Beograda i pljačkom trafika i prodavnica i nemojte se ni slučajno žaliti kako je ovde loše.
Hvala Srbijo, nataknem te na kurac.
Strahinja Andrejić
24.08.1999. - 30.09.2016.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Oct 31, 2016 12:16:06 GMT
- Otkad sam počeo da duvam osećam se mnogo bolje, srećnije, organizovanije, lako se fokusiram na detalje a vidim i širu sliku.
- Da bre, nema bolje stvari na planeti od stare dobre marihuane. Plus je i lekovita. Moj deda imo sidu raka na plućima, popušio jedan dobar džoint i sad vija pičke po selu, sve klinke od 18 godina odlepile za njim.
- I primetio sam da kad sam naduvan nema šanse da zaboravljam stvari.
- Ma da. E odakle ti ovaj saobraćajni znak za zabranjeno skretanje levo u sobi?
- Neam pojma.
Тарзанија
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Oct 31, 2016 17:46:40 GMT
.........klub 27......
ej sto volem ...ovaj klub.......dobre ,kozne fotelje.....ima i ono .......malo pa na tjoshe....da naslonis noge........nema veze ako......si ......malo i napuko' .....niko ti nece ........zameriti.......pa ona svetlost ....ne suvise jaka......koja pada......kroz poluotvoren prozor .......i nalazi put da razigra rubinove boje u casi vina .......koja je normalno na dohvat ruke........cista dekadencija.......a tako dobro pase......obrcem tu tek pristiglu knjigu.....ko relikviju......i otvaram je ....na pocetku, pazljivo...... kao da me ona gleda.......sa tih stranica.......drzim je u rukama i razmisljam.......o svemu......o njoj, o machu pravde, o njenim neukrotivim recima, o bliskosti, o nemoci da mracno saznanje podeli sa prijateljima,.......o mnogo cemu.......jeste, ona bi sigurno zelela da je procitam....u pravu si ti.........bice to nova avantura....koja ce me secati na nju....
Majki
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 1, 2016 10:44:48 GMT
Ratomir BG
KAD JE GUSTO - ONDA VUČIĆ
Uspešne intervencije Prvog potpredsednika Vlade Srbije ( u daljem tekstu Prvi) gde god je stigao da se pojavi, a gotovo da nema gde nije, proneše se ne samo otadžbinim nego i svetom... a meni milo.
Kako je krenulo, biće kao nekad, vo vremja ono, kad je Bog hodao po zemlji.
Neka vide ovi drugi kako se kod nas ponovo radi!
Kad čovek malo razmisli vidi da Prvi takoreći ne spava – kome god zaškripi, zove samo njega. Lično! Može li neko... ? Ne može, hoćemo isključivo Njega, lično i gotovo, jel’ vam se srpski govori!
I zovu ne samo za stvari gde on može da pomogne, nego i za sve ostalo, efikasnije se rešava.
Ako se nastavi, čini mi se da dolazi vreme kada će Prvog zvati zbog toga što nekoj domaćici ne radi mala ringla od šporeta – smurdarili majstori iz servisa, ili da reši pitanje kazne za pogrešno parkiranje.
Sada bar znamo da imamo čoveka koji je conditio sine qua non, ali moramo znati i to da ako neko rešava gotovo SVE probleme u državi, mora imati još savenika.
A i to da se mesto premijera treba nazvati Drugi ili tako nekako... u svakom slučaju to treba Drugačije rešiti.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 1, 2016 10:49:49 GMT
- Tata, pošto ću uskoro biti punoletan, mislio sam da mi kupiš nekog pežoa 306 ili alfa romea nekog onako lepog da učim da vozim.
- Dok sam ja živ, učićeš da voziš na ovom našem jugu iz osamdes devete. Čovek koji uči da vozi na alfa romeu vrišti i pušta volan kad uleti u makaze, a onaj koji nauči na jugu može posle da vozi kombajn, japanski voz, spejs šatl i tehnodrom, i to sa dva i po promila alkohola u sebi.
Tarzanija
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 15, 2016 11:04:10 GMT
Divlja u srcu
Klinci i klinke
nekoliko sati nismo bili zajedno....i dok putujem kuci postajem svesna toga da mi uzasno,uzasno nedostaje...usput kupujem "Milku" i kolu...racunam,nedostajala sam i ja njemu...privice se uz mene i samo ce da cuti...
JOK.
Ja ulazim a on s vrata kaze :"Kupio sam Sony u kineskoj radnji!!"
Kako? pitam.
Ma isao samm kod Duleta da se igram i sretnem nekog ujkinog druga....ma znas ga..ima onu frizuru...onako...okolo(pokazuje okolo ushiju,ja blenem)...i on kaze,hej dodji Reki,i ja dodjem a on mi daje pare...i znam da si kazala da mogu da uzimam pare samo od tebe i ujke,mama,i ja taman da kazem necu kad vidim ono crvena..i mislim gle crvena ,kako da necu!i uzmem,NORMALNO....
sva sreca da je onaj Kinez kod Duletove zgrade radio....ej,ima i Super-Mario,ne brini,mozes nekad i ti da igras.....
................
ne mogu da verujem da sam rodila monstruma.....
posle sam mislila da drzim roditeljski al dok sam se istusirala on vec zasp`o.....
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 15, 2016 11:04:59 GMT
Divlja u srcu
Klinci i klinke
Odlepio za malom Slovakinjom plavih ociju i plave kose...al` odlepio nacisto...
prosle nedelje prespavao kod nje..
ujutru dosao kuci taksijem ,seo i kaze: eh,mama...legli smo i okrenuli smo se jedno prema drugom i samo smo se gledali....mnogo je bre lepa...i sve `oce da se ususka pored mene.....
i onda...
resio da je ucenje slovackog najbolje sto moze da uradi u ovom trenutku...engleski je bljak....
i citav dan danas moli da idemo kod nje....ja kazem da je danas nemoguce,imam goste veceras a on jadan,zavapi: Ali,maaaaaaaaaaaaammmmaaa...rekli su mi u horoskopu inace cemo da raskinemo!!!!
ja posmatram kako raste i nije bre vise beba...
dogovor sa malom Slovakinjom pao za sutra.....
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 15, 2016 11:05:52 GMT
Divlja u srcu
Klinci i klinke
Potomak jutros ustao na levu nogu...od ranog jutra trazi razlog za svadju...i eto ga..pecanje...
uz pecanje ide i svasta drugo: boranija za rucak,nikad ne pravim grasak kao u obdanistu,zasto ne mozemo da imamo kornjacu ,ne nije mislio na onu malu nego na onu veliku,sumsku,..pa onda,samo mislim na psa i samo njega zovem bebo,i zasto on ne moze posle skole da svrati na igraliste nego mora pravo kuci,i zasto se vec jednom ne selimo,i zasto mora da cita knjige -ko jos cita knjige na raspustu,i sta ja mislim? da ob bude zauzet citav dan skolom i violinom i crtanjem i engleskim?e pa nece moci....i cim napuni jedanaest godina ima da se odseli i da zivi svoj zivot...i nece ni decu da mi dovodi jer cu biti nikakva baba...i...i...
i gde je onaj njegov kofer? mora da se pakuje,ne moze da ceka vise ni dan a kamoli da napuni jedanaest...
i spakovao se potomak i odvukao svoj kofer do vrata i znacajno rekao: Ciao!
i ode niz ulicu,vukuci kofer s tockicima...
ja tvrdoglavo sedim u sobi i zdrerem se
ujak se smeje
baba kaze
Eto ti tvoje demokratije!
Ujak ne moze da izdrzi nego salje radnika da kolima krene po njega...
vraca se radnik...potomak porucio da se ne vraca al` da mu baba spremi sendvic sa prsutom i krem sirom...
baba krisom od mene odnela sendvic u park (koji je inace ispred nase kuce) i sad potomak,spakovan za novi zivot jede sendvic na klupi
porucio babi da mu nadje neku sliku gde smo svo cetvoro...ujak ,baba,on i ja...
nije da nas nesto preterano voli,al` eto...
da ima sliku...
roditeljstvo....zajeban posao....
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 15, 2016 11:06:40 GMT
Divlja u srcu
Klinci i klinke
Haklberi Fin krisom spustio koferce u hodnik i otisao s ujkom (koji je preteran mek u kriznim situacijama) na Dunav da vidi brodic koji je ujak juce kupio....
glava prestala da me boli.Stop.
U kofercetu uredno spakovane dve majice,sorts ,gace i peskir.Nema ni K od Knjige.I za peskir sam se ziva zacudila,nije bas da voli umivanje...
Ostavila koferce tamo gde sam ga zatekla...
sledi suocenje...
slutim da cer mu brada biti prkosno podignuta i da ce se pregovori otegnuti....
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 15, 2016 11:07:34 GMT
Divlja u srcu
Klinci i klinke
Rekoh vec da potomak nikako ne lici na Tom Sojera...vise je to musav i bandoglav Haklberi Fin....sto bi prao ruke pre jela? od toga nikako ne moze da se umre,to samo majke plase decu bezveze...i sto da pere zube kad su mu ionako vec kvarni? nego,nekad,kad porastu novi....i sto da nauci sad i latinicu,naucio je stampana i pisana i ako sad nauci i latinicu mi cemo opet nesto novo da izmislimo! e pa nece moci,nikako,nikako!
i bolje bi mi bilo da mi je Dule sin,Dule je tako odgovoran i dobar i uredan...i Dule bi citav dan sedeo ispred kuce na stolicici i posmatrao radnike...da,da,Dule bi mi bio bolji sin...a on (Relja) je lenj i nekako...mnogo je bre lenj ...
i da,pre odlaska od kuce ,sinoc,pitao me Je`l bi ti imala nesto protiv da pocnem uvece da izlazi u grad?
moze kazem ja,al` kad se ozenis....
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Dec 7, 2016 5:56:12 GMT
Tamara Tamarrah
Tekst koji sledi nastao je otprilike prošle godine u ovo vreme, tokom mog odsustva sa Fejsbuka. Objavljen je na zidu jednog od mojih prijatelja. Nekolicina vas ga je, dakle, pročitala, pa ne mora da se zlopati ponovo  Setih ga se danas, nakon razgovora sa jednom poznanicom...
Neoptimističan je (a kako drugačije!) jer ni najmanje ne izražava veru u ljude.
Ipak, nek ostane zapisano - ja zauvek verujem u vrlog Pojedinca.
P.S. Praštajte, nisam htela kraće 
Da je Sunovrat naše konačno odredište, čini se, dileme nema. Evo i zašto.
Pričam pre neki dan sa učiteljicom svog sina, koja mi se, onako usput, požali kako je jedanput isto tako sedela sa nekom majkom na „otvorenim vratima”, kad bez kucanja (jer šta ima i da kuca, samo ime lepo kaže − otvorena vrata) upada mama jedne devojčice iz odeljenja i s vrata ljutito kaže, evo, baš ovako: „Učiteljiceeee, trojka iz srpskog, aaaa?!” „Trojka”, potvrđuje pomalo zbunjeno učiteljica, ne shvatajući da je pitanje bilo više retoričko. E sad, možda je sirota učiteljica i htela da doda još nešto, na primer: „Bilo je to stvarno slabo” ili „Milici ne ide srpski, ali zato divno slika”, ali nažalost nije imala priliku jer je Miličina mama, sa bezumnom hrabrošću iskusnog pilota, odradila jedan (za)luping vratima, što je bio pouzdan znak da je dalji razgovor u potpunosti zamro.
A onomad kad smo sedeli na roditeljskom, ta ista učiteljica nam je ispričala kako je roditelji svakodnevno zovu i postavljaju joj najrazličitija pitanja: od onog, al’ to je već klasika, šta ima za domaći? (što bez veze dete da pamti kad možemo da sa'vatamo učiteljicu), pa kad Jovan može da popravi dvojku iz matiša?, preko neizostavnog – a šta će biti na kontrolnom?, i kad ne bude ništa, onda sledi – a je l’ možete posle kontrolnog da date popravni kontrolni? Čekajte, kako to mislite – nije po planu i programu?! Pa, uvrstite ga u plan! Da dete lepo, kako nalaže red, dobije čistu peticu, a ne tamo neke božemesačuvajisakloni ocene.
Roditeljski sastanci spadaju u red, za mene, najmrskijih zaduženja jer se neretko za reč jave oni kojima retoričke sposobnosti nisu na zavidnom nivou, a o tome imaju li šta pametno da kažu svedoči i primer jedne majke koja je smatrala da bi postojeću pesmu o Kraljeviću Marku u čitanci za drugi razred odmah trebalo zameniti nekom lakšom. „Ima bar deset lakših”, reče ona, sa sigurnošću eminentnog stručnjaka za ciklus pesama o velikom srpskom junaku (a ja tako saznah da se narodna poezija, umesto npr. na ciklus pesama o Kraljeviću Marku, pretkosovski, kosovski i pokosovski, deli zapravo na lakšu i težu. Te u to ime, od srca zahvaljujem gospođi).
E sad, razumno bi bilo zapitati se kako je došlo do toga da su ljudi u potpunosti pogubili kriterijume i dozvolili sebi da za pokazano neznanje prozivaju učiteljicu, a ne sopstveno dete, da odlučuju o tome šta i kako treba da se uči, da već u drugom razredu osnovne škole vrše pritisak na učitelje i da frustriraju svoju decu uporno zahtevajući od njih da budu najbolja (iako ona to realno nisu, barem ne sva) jer se više ne uči za znanje, nego samo za tu čudesnu „peticu”. Zašto odavno više niko ne brine za sadržaj, a formi se pridaje značaj koji joj ni izbliza ne pripada?
Kad ne znate koga da optužite za propast, najbolje je da za krivca odaberete one koji više ništa ne mogu da kažu u svoju odbranu
Zaista verujem da su Atinjani svojevremeno želeli samo najbolje kada su svi zajedno, demokratski, na trgovima, odlučivali o svim važnim pitanjima. Ni najmanje ne sumnjam u plemenitost namere tako začete demokratije. Ipak, dvadeset i kusur vekova nakon njenog nastanka, rekla bih da se ona ili suviše odrodilia od svog izvornog oblika ili pak ovde važi ona javanska - druga polja, drugi skakavci. Jer mora biti da je i ovdašnjim vrapcima jasno da „nešto smrdi u državi Danskoj”.
Ako pođemo od toga da demokratija podrazumeva „vladavinu naroda”, valjalo bi najpre utvrditi ko sve čini taj narod. Jer narod je i ova jedna što je u naletu rasplamsale mržnje metalnom šipkom polomila nogu svom svekru i naprskala mu suzavac u oči. Posle čovek godinu dana išao na štakama. Narod je i ovaj jedan što je uzeo kuhinjski nož i iskasapio psa u ulazu zgrade, tako da je sve plivalo u krvi. Kao razlog za počinjeni zločin naveo je da je pas baš glasno lajao, te da on to više nije mogao da podnese. Pa onda u narod spada i ova jedna što usred Beograda svoju bolesnu devojčicu ne vodi kod lekara nego kod neke babe na Bulevaru da joj „saliva stravu”. Potom, narod je i ova jedna što je zamalo gađala mortadelom kasirku u Maksiju jer je došavši kući posle kupovine ustanovila da ju je žena na kasi bezočno prevarila. Kad joj je kasirka ljubazno objasnila da je to što ona čita cena za jedan kilogram, a da je njoj zapravo naplaćeno 300 g, kako i piše, ljubiteljka mesnih preprađevina se, bez izvinjenja i naznake bilo kakve neprijatnosti, okrenula i napustila objekat. U narod spada i onaj matori nasilnik što je jednom istukao ženu na ulici, pa onda onaj što je, naočigled svih prisutnih, opsovao i gurnuo rođenu ženu s tek rođenim detetom u naručju, u holu jednog hotela, jer „to derište čitav dan urla”. Pa onda ona jedna što je skupljala novac po firmi prodajući robu preko sindikata, pri čemu nikakve robe nije bilo, te ona opravdano nikada nije ni stigla u ruke onih koji su za nju platili. I tako bi se ovo nabrajanje moglo nastaviti unedogled, uz napomenu da su to, izuzimajući nasilnike, tek „osrednji prestupnici”.
E sad, imajući u vidu gore pobrojane, reklo bi se da je dobro što je demokratija u današnje vreme pretrpela izvesne promene, pa narod ne vlada neposredno, nego bira svoje predstavnike. Ipak, razloga za optimizam nema jer ne postoje indicije koje bi ukazivale na to da su predstavnici makar i za pedalj bolji ljudi od onih koji ih biraju. Naprotiv, još su perfidniji.
Tako se predstavnici, koje narod uglavnom viđa samo na malim ekranima, želeći da zadrže svoje pozicije moći, koriste svakojakim lažima u pokušaju da se dodvore narodu. Često se može čuti gde kažu: „ovaj narod je mnogo propatio”, ili „naš narod nije glup”, ili „narod zna”, pa onda „naš narod zaslužuje”, „narod se pita”, „važno je da narod zna”, „nas je izabrao narod i samo on može da kaže treba li da ostanemo” itd. I onda taj narod, koji osim laži, guta i zastrašujuće glup televizijski program, a slobodno vreme strukturira tako što najčešće igra igrice ili citira Bukovskog na Fejsbuku, pored toga što misli da je načitan, počinje da veruje i u fantazmagorične predstave o sopstvenoj veličini i vrednosti. Jer reci budali dva puta da je važna i treći put će ti se obratiti s visine zahtevajući privilegije. Tako to biva s narodom.
Zbog toga verujem da je čudesna reč „demokratija”, pored ulizičke retorike vladajuće oligarhije svesrdno potpomognute sredstvima javnog informisanja, umnogome doprinela tome da glupi i osrednji pomisle da su važni, da im je mnogo toga dozvoljeno i da njihov glas i te kako treba da se čuje.
Može biti da ću zazvučati kao dalja Hitlerova rođaka, ali izuzimajući neke neosporno inteligentne i uspele primerke ljudi, najvećem delu naroda bi na jedan duži period trebalo uskratiti svaku slobodu govora i zabraniti televiziju u časovima dokolice. Ljude treba obrazovati, treba im pokazati kako. Naučiti ih da manje govore, a više slušaju. Objasniti im da nije nužno da nekome ko ti stane na nogu po automatizmu iskopaš oko. Postoji i bolji način. Ljude treba naučiti da rade za opšte dobro, a ne isključivo za lični interes.
I mada ne želim da širim defetizam, sledeći zaključak se nekako sam nameće: tek pošto Vlada odobri zančajna sredstva iz budžeta za investiranje u poboljšanje ljudskih karaktera, i to tako da se duhovni bruto proizvod uveća za oko milion i po puta, verovaću da je uspeh moguć.
Do tada, demokratija je tek puka demagogija.
|
|
Setih ga se danas, nakon razgovora sa jednom poznanicom...