|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:23:15 GMT
- Je li govedo, opet si došao jutros pijan kući.
- JA?! Ne.
- Ne laži, ustao sam već bio za posao.
- Nemoguće, došao sam jutros u 2, popio sa Danilom možda dva tri piva.
- NASLONIO SI SE NA MENE KAD SI SE IZUVAO, MISLIO SI DA SAM KOMODA!
- Aha. Idem u sobu ja sad.
- Mislim da bi to bilo najbolje.
Nemanja Cvijetić, jebiga. |
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:24:01 GMT
Jebem ti, pa smo ga načisto ugasili.
Mislim da je Darvin rekao da ne opstaju ni najpametnije ni najjače vrste, nego one koje imaju sposobnost prilagođavanja. Mi pametni sigurno nismo, jaki još manje, a kad vidim čemu se prilagođavamo padne mi na pamet da bi možda i bolje bilo da netragom nestanemo u vidu Žele Zeke.
Evo na primer, gledam koliko ljudi nekad budu zatečeni kad im neko pridrži vrata, ustane u prevozu ili se samo nasmeje i kaže dobar dan. A zatečeni su jer više to niko ne očekuje od drugih, čak ni taj minimum minimuma. Realno, lakše je praviti se lud i ići linijom manjeg otpora nego uraditi nešto normalno.
Sa druge strane imamo hajku na medije jer truju narod starletama, Farmama, vibratorima i ostalim baljezgarijama. Ne bih baš rekao da su mediji krivi, društvo je to koje diktira šta se čita, a nažalost naše društvo ne vidi dalje od svog nosa i Stanijinog dupeta.
Džabe dobri i kvalitetni sadržaji u medijima kad ih svi preskaču kao Palma posnu sarmu. Mogu imati restoran sa najboljim specijalitetima na svetu, ali džabe kad narod dolazi da jede samo kajganu.
I onda se dođe do dileme – da li da nastavi čovek da se trudi da ponudi narodu nešto kvalitetno i normalno i izgori u pokušajima da uradi nešto smisleno i nekom da podigne svest, ili da se jednostavno zažmuri na oba oka, prepusti se bujici fekalija koje svakkodnevno isplivavaju i pusti ih da se dave u svojoj površnosti, jer možda za bolje i nisu. Jedno ispunjava, a od drugog se živi.
Bira se između punog stomaka i punog srca. A stomak je taj koji se češće oglašava.
Mada, i dalje ostaje taj neosnovani optimizam i nada da se ipak možda i može nešto promeniti. Brzina kojom se nacija prilagodila šundu govori da je taj šund uvek i bio deo nje, što donekle i jeste tačno, ali dovoljna je nekolicina kvalitetnih i malo više glasnih i preciznih, jer narod ne obraća pažnju na nešto dok ga to ne pogodi među oči. I onda jedan po jedan, na rehabilitaciju.
Ono što je moderno ne mora nužno da bude i dobro.
Ne govorim ja ovde da sad svi idu u operu ili na Kolarac ili da piju čaj držeći šoljicu sa dva prstića, ovde govorim o normalnim stvarima. Malo edukacije i to je sve. Znam da vam je televizor bliži, ali verujte mi na reč da vazduh u biblioteci mnogo lepše miriše.
Nemanja Cvijetić, Cvijetićizam i renesansa.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:24:53 GMT
REKLI SU O 5. OKTOBRU
T. NIkolić - Jao, ja ne znam stvarno, nije me Voja tada pustio da izađem napolje, nešto domaći nisma uradio kako treba.
V. Ilić - Kad se setim koliko goriva potroši onaj bager sve me muka u'vati majke mu ga nabijem.
B. Tadić - Ja nisam tada bio prisutan, ali se izvinjavam svima koji su bili.
A. Vulin - Meni samo žao što nije pao za vikend, ne puštaju iz Laze radnim danima.
V. Koštinica - JAO PA TO JE DANAS. Moram da se spremim sutra za inaguruaciju. Evo dolazim, samo da nahranim mačke.
I. Dačić - Ja se zahvaljujem tom ogromnom broju ljudi koji je tada simbolično proslavio moje Uskrsnuće.
V. Drašković - Bejaše to jedna golema borba napaćenoga srpskoga naroda u jalovim pokušajima da se sa vlasti svrgne jedan diktator sa čijim ću potomkom ja sada u koaliciju unići jer jebeš borbu ako iz nje koristi nema.
M. Marković - A KUPUJETE MOJU KNJIGU, A?!
Nemanja Cvijetić, majke vam ga nabijem bezobrazne i alave.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:25:22 GMT
Pukla mi pertla na patici danas.
Mislim, nije pukla ono malo, nego pukla skroz, raspala se ko radikali. I ja pošto sam bio u poslu nisma baš stigao da je odmah zamenim, ali nisam mogao normalno ni da hodam jer mi patika landarala i spadala kao Stanijine gaće - na svakom koraku.
I reko' JEBOTE JE L' MOGUĆE DA JEDNO PARČE KANAPČETA MOŽE OVOLIKO DA ME OMETE?
I skapirao sam da može. Dok nisam namestio novu pertlu, nisam mogao da nastavim sa radom.
I sad evo sedim i razmišljam se koliko mi svakodnevnih stvari u životu uzimamo zdravo za gotovo. Mislim, stvari koje su na prvi pogled beznačajne, ali se ispostavi da nikad nisu.
I koliko ljude koji su nam bliski uzimamo zdravo za gotovo. Ona naša čuvena, genetski usađena rečenica - MA ON NEĆE DA MI ZAMERI, ON JE MOJ.
E, pa baš zato što je tvoj, zato se i potrudi oko njega. Ispoštuj, pokloni pažnju, odvoj nekoliko minuta dnevno za ljude koji su ti bliski i koji ti čine svakodnevni život lakšim i lepšim u ovoj septičkoj jami od države i vremena.
Jebe mi se mnogo da l' će neko ko mi nije ništa da se naljuti. Moje poštujem.
Nadam se da ćete početi i vi, sve zbog priče o jednoj pukloj pertli.
Nemanja Cvijetić, životne lekcije.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:25:58 GMT
- Je li Ljubiša, kako misliš da istružemo mi sva ova drva?
- Pa motorkom.
- Znam, nego nemamo magare (ono drveno na šta se stružu drva, prim. aut.)
- Ja jedno magare imam, evo ga stoji ispred mene.
- Ha ha ha ha, evo do suza me nasmeja.
- Ajde vataj taj trupac i pazi na prste, ako ti ih otfikarim ima nosem da pišeš one tvoje priče.
Nemanja Cvijetić, touche ćale.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:26:31 GMT
Sad sam skapirao da se paradajz u stvari zove tako po reči Paradise (Raj, na engleskom, prim. aut.).
I sad evo sedim i zamišljam kako je u stvari ta povrćka uopšte nazvana tako. Verovatno je neki naš lik koji radi u Amerike došao u svoje selo i probao paradajz i rekao
- VAU, pa ovo je prosto PARADISE.
I onda se to tako raširilo po selu, pa posle i po celoj Srbiji.
- Radosave, šta ti je to crveno?
- Paradajz.
- Molim?!
- PARADAJZ JEBEM TE GLUVA!
- Što paradajz?
- Ne znam, Milivoje iz Čikaga reko da se tako zove.
Čak i braća Hrvati imaju Raj u korenu reči - RAJČICA. Samo što to kod njih asocira na nešto bezobrazno.
- Možeš li mi molim te oguliti rajčicu?
- Evo odma skačem hitam.
- ŠTO ME VATAŠ ZA PIČKU BUDALO?!
- Pa rekla si da ti ogulim rajčicu.
Ili je možda to samo do mene i mog mozga.
Nemanja Cvijetić, mala škola semantike.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:27:02 GMT
Deda, znam da si me zvao Problem, ali sam uvek bio tvoj Lola. I nedostaješ mi, voleo bih da me vidiš danas.
This one means the most to me
It stays here for eternity
A ship that always stays the course
An anchor for my every choice
A rose that shines down from above
I signed and sealed these words in blood
I heard them once, sung in a song
It played again and we sang along
You'll always be here with me
Even if you're gone
You'll always have my love
Our memory will live on
Some may be from showing up
Others are from growing up
Sometimes I was so messed up and didn't have a clue
I ain't winning no one over
I wear it just for you
I've got your name written here
In a rose tattoo
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:27:38 GMT
Imam nekoliko baš onako povećih strahova.
Prvi mi je da je Đule Van Gog stvaran lik i da stvarno postoji, jer na nešto mislim da su njega izmislili Naprednjaci da peva LUDO LUDA MLADA SI DEVOJKO svaki put kad nailaze izbori, da bi hipnotisao narod da glasaju za njih.
Drugi strah mi je kad mi se zagasi krajc da ne upalim sebi bradu, ali to je već do mene. Što mi kaže Mali - IMA JEDAN DAN SAMO DA ZASVETLIŠ KAO VEMBLI.
Treći strah mi je da mi neko drugi ne upali bradu jer, kao što svi moji bliži prijatelji znaju, ja NIKAD nemam upaljač kad izađemo negde. I onda kad mi neko pruži plamen ka faci, ja ga samo pogledam u oči i kažem mu pogledom NEMOJ DA TI JE PALO NA PAMET, to je poslednje što će tvoje oči videti na ovozemaljskom svetu.
Imam i još par sitnih strahova, ali ovi su na primer najveći.
Nemanja Cvijetić, plašljiv.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:28:09 GMT
- Zamlaćeni, idem ja po Gocu.
- E sad sam krenuo da izustim da ćeš to malo teže da izvedeš.
- Što?
- Zaključao sam ključeve u kolima slučajno.
- Dobro, imam rezervne.
- Pa gde su?
- U kolima u kaseti.
- ....
- ....
- Priznaćeš da je sad malo glupo da se dereš na mene.
- NIKAD NIJE GLUPO DA SE DEREM NA TEBE!
Nemanja Cvijetić, jebiga.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:28:45 GMT
Kad je u pitanju tuširanje, muškarci i žene se baš razlikuju.
Žene su onako, baš detaljne, to sve mora da se cakli, sija i miriše, trljaj i ribaj dok en skineš tri sloja kože, pa onda maži kremu neku za to dok se ne izmastiš cela, da kad te dečko zagrli samo mu isklizneš iz naručja, kao čovečija ribica.
Kod nas je, 'pak, situacija maaaaalkice drugačija. Na primer, svaki muškarac ima nekoliko zona koje pere priliko tuširanja, pa tako imamo
ZONA 1 (obavezna zona) - obuhvata potpazušni deo obe ruke, vrat, iza ušiju, gujscu i mudanjca. Naročito se na Zoni 1 obraća posebna pažnja ako se spremaš za grad pa se zanosiš mišlju da ćeš da ga umočiš negde večeras, a ne istinom da ćeš opet da sediš sa dva drugara ispred dragstora u 3 ujutru i da se razmišljaš KAKVO TRAĆENJE SAPUNA VEČERAS.
ZONA 2 (zlu ne trebalo) - obuhvata podlaktice, nadlaktice, eventualno deo butina i stomak. Mislim, na Zonu 2 se generalno i obraća pažnja jer je usput Zoni 1, pa ajd kad sam već dlakav kao dete Krajišnika i mrkog medveda i napravio sam ovoliko sapunice, onda daj barem da operem i ovo.
ZONA 3 (sapraće to voda sama) - ova zona je u suštini Borča tuširanja - ne ideš tamo ako baš ne moraš. Obuhvata noge od ispod kolena i dobar deo leđa, jer realno, voda će to sama da sapere, a sapunice već ima, tako da utrljavanje iste na listove je podjednako smisleno i bespredmetno kao i pokušaj da objasnite Vulinu da je Sloba stvarno umro i da ono nije njegov tviter nalog.
I sad će se javiti dve vrste muškaraca - oni koji ovo rade, i oni koji lažu da ne rade.
Nemanja Cvijetić, čistoća je pola zdravlja.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:29:38 GMT
Otkriveno je da su u iranskoj ženskoj fudbalskoj reprezentaciji, osmorica muškaraca koji su igrali kao žene.
U je, strašna stvar.
Naša fudbalska reprezentacija ima 11 muškaraca, ali i dalje igraju kao pičke.
Nemanja Cvijetić, realno.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:30:09 GMT
- Pa gde si Solucija jebem li ti kalemče!
- Evo me.
- Gdes bio?
- U lovu sa ćaletom i stricem.
- Pa šta se sad lovi?!
- Nemam pojma.
- Pa što si išao?
- Onako.
- Pa je l' si ubio nešto?!
- Jesam. Ubio sam gajbu piva i pola litra vinjaka.
Ja lepo kažem da su lovci naoružana grupa ljudi koja kroz šumu ide u kafanu.
Nemanja Cvijetić, lovačke priče.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:30:33 GMT
Zovem ćaleta da me pokupi taksijem i da me odveze do Banje, jer kiša pada kao akcije NIS-a.
- Izvolite, vaša vožnja je 175 dinara.
Ja mu dajem 1000.
- Doviđenja prijatno.
- A kusur?!
- Kakav kusur?
- Pa dao sam ti iljadu dinara.
- Pa nema kusur za tebe.
- Ne jebi me Ljubiša, vrati mi kusur, imam još 500 kinti kod sebe.
- Pa što mi nisi platio sa tih 500, sad bi imao 1000.
- Pa hteo sam da mi razbiješ tu hiljadarku.
- Pa evo razbio sam ti je. Doviđenja prijatno.
Nemanja Cvijetić, jeba me na sitno.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:31:09 GMT
Juče na predlog drugara uzmem ricinusovo ulje (Oleum Ricini).
Mislim, nemam problem sa probavom, kad hoću da mi se prisere samo uključim tv, nego zbog brade, kaže omekša dlaku, ne peruta se koža, ne svrbi i dobije sjaj neki.
E sad, pošto sam ja po prirodi stvari nestrpljiv, a nisam mogao da dobijem ortaka kad mi je stiglo ulje, rešio sam da ga nanesem sam metodom VEROVATNO IDE OVAKO.
Prvo sam mislio da nakapam na češalj, pa da češljam bradu, ali jok, nije mi delovalo logično, pa dam odradio metod UMIVANJE. Skinuo onaj dozer u sunuo ulje na šake, pa onda utrljao na lice.
Malo je reći da sam se zajebao.
Sav sam masan, kao četnički pripravnik. Ruke mi masne, uhvatio sam se za kvaku i samo skliznuo. Sijam se ko ciganski kurac.
Ne smem da prođem pored kamina, ću planem ki novina.
Jebalo me ulje da me jebalo.
Nemanja Cvijetić, muke moje kozmetičke.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:31:42 GMT
OTVORENO PISMO SVETSKOJ ZDRAVSTVENOJ ORGANIZACIJI
Draga SZO, ovo pišem u ime većine Srba, i moram da izrazim naše veliko razočaranje u Vaš skorašnji pronalazak.
Naime, znate da govorim o tome da ste NAVODNO ustanovili da slanina i kobaje i još neko pečeno meso izazivaju rak, i osećam se dužnim da vam u ime ovog napaćenog naroda kažem da se sa svojim zaključkom terate u tri lepe pičke materine i da žvaćete neki GMO u ćošku.
Mi GMO hranu ne gajimo, kod nas je sve organsko, ne zaboravite da imamo prase na mestu jednog ministra, to ni jedna država nema. Plus, toliko seru po nama da nije ni čudo što ovde sve uspeva, opšte je poznato da su govna najbolje đubrivo.
Mi smo bre narod kome su sve uzeli - kolevku države, dostojanstvo, pravo na slobodu govora, normalan život, ali bojim se da je ovo kap koja će preliti čašu.
MOžete da nam zabranite da izlazimo iz države, možete da nas ogradite kao Mađari, možete da nam oduzmete i plate i penzije, ali dve stvari ne možete Srbinu da zabranite - da peče rakiju, i da jede slaninu i pečenje.
Tako da, više ne tako draga SZO, ja bih Vas zamolio da ubuduće svoje mišljenje zadržite za sebe, ili ga izložite nekome koga zabole kurac za isto, jer nama za Vas i Vaše nalaze šište mošnice kao Vulinova glava na promaji.
Idemo mi sad da bacimo neku slaninicu na roštilj, a Vama i Vašima želimo puno sreče i zdravlja u žvakanju đumbira i ostatku zdravog života.
Nas izuzmite i ostavite na miru, jedino što može nas da uništi smo mi sami.
Nemanja Cvijetić, s nepoštovanjem.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:32:12 GMT
Znate kad vidite čoveka sa sela, pa odmah znate da živi gde živi? Jer je rumen, zdrav, jedar i jak kao zemlja, nije teg podigao u životu a može da te savije kao perecu.
Jede samo kvalitetno meso, pije svoje vino i svoju rakiju. Ustane ujutru kao nov. Kad ste videli mamurnog seljaka? Nikad, eto kad. Ili ne daj Bože zadihanog. Momcima sa sela ne može da se desi da se premore, jer su navikli da rade, nisu metiljavi, da ne mogu da otvore teglu.
E, ja sam pre neko veče imao prilike da igram fudbal sa devetoricom takvih, godina od 17 do 55. I svi su podjednako jaki letptiseneogadio.
Ja treniam kao mazga pa sam se odbijao od njh kao loptica na fliperu, jedno vreme nisam znao na koji gol teram.
To bre sve puca od snage, kad zagradi loptu kao da sam udario u noseći zid.
Igrali smo 90 minuta, prestanka bez. I izdržao sam. Ali zato posledja dva dana imam takvu upalu mišića na nogama da hodam kao da me jebala garda, raskrečeno kao Vendi posle vašara u Šapcu.
Ne mogu da obujem čarape ujutru, jer ne mogu da savijem nogu. Idem bos, ima da navučem neku jeftiku ili zapaljenje pluća, ali nije to bitno.
Bitno je da sam izdržao, i da nisam ispao pička. Sledeći termin ću da budem spremniji.
I ima digram dok i ja ne budem stamen kao armirani beton, pa kad neko podvikne u 26ici JE L' MOŽE MALO KA SREDINI? Ja se ukopam i kažem NE MOŽE PRIJATELJE.
Pa ti dođi i pomeri me ako možeš.
Nemanja Cvijetić, stamina bajo moj.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:32:57 GMT
Razmišljam se, u Srbiji bi trebalo da se otvori Centar za odvikavanje od politike. Ja bih posetio tako nešto, i napisao ispovest tipa sledeću
Počelo je bezazleno, kao i svaka zavisnost. Male doze politike dnevno, po kvoter sata skupštine, mogu ja to da kontrolišem. Aha. Nisam stigao ni da izgovorim ''Vjerica Radeta'' već sam bio navučen. I to žestoko navučen. Morao sam da potražim stručnu pomoć i prijavio sam se na lečenje i skidanje sa politike u specijalizovani centar ''Otac Peranović''.
Došli smo u isto vreme nas nekoliko momaka i dve devojke. Svi smo bili iz različitih gradova, ali sa kilometar se videlo da smo ogrezli u porok. Taj izbezumljeni pogled, to neurotično stiskanje stranačkih knjižica, sve sa nas je vrištalo POLITIKA.
Posle nekog vremena, uveli su nas u prostoriju gde su bili ostali zavisnici, koji su u ustanovi već proveli neko vreme. red je bio da se predstavim. Ustao sam i glasno rekao.
- Dobar dan, ja sam Nemanja i ja sam radikal.
- ZDRAVO NEMANJA. Kako si?
- Evo sad malo bolje.
- Koliko dugo si bez politike?
- Druga nedelja.
- I kako izdržavaš?
- Pa iskreno, solidno. Sanjao sam Vojvodu par puta, ali ništa alarmantno.
- Kako si ga sanjao Nemanja?
- Pa ja kao stojim na nekom proplanku, i eto ga pojavljuje se on. LEEEEEP, lep kao slika. Stoji onako ponosito, okvir od naočara mu se presijava na popodnevnom suncu, vidi me i kreće ka meni.
- I šta ti kaže?
- Da je Toma izdajnik. I on i onaj njegov kompanjon Aca. Ja ga samo gledam i žmirkam.
- I šta onda radi?
- Vadi pištolj (jer Vojvoda ne može da nosi vevolvev).
- I?
- I počinje da viče nešto. Pominje Hansa Polcijusa, Karlu Del Ponte i onog njenog brata blizanca.
- Kog brata blizanca?
- Peđu D Boja. Vojvoda kaže da su rod.
- Nisu rod.
- Vojvoda ne laže.
- Dobro. Dalje?
- Dalje počinje da vitla pištoljem, Aca beži, Mlađa besposlen svira gitaru, Toma kopa neku raku na livadi. Ne znam, zbunjen sam skroz. Daje mi Todorovićevu sliku da stavim u novčanik i kaže PUCAJ NA SVE ŠTO NIJE ON. Sav sam se u znoju probudio.
- Dobro Nemanja, polako. Idemo korak po korak.
- Ali zbunjen sam.
- Znamo da jesi. Samo duboko diši i što više čitaj.
- Šta da čitam?
- Ujutru Bukovskog, u podne Fantea, a uveče Henrija Milera. I tako do daljnjeg da nastaviš sa terapijom.
- I biće mi bolje?
- Garantujemo ti.
I sedoh nazad na stolicu. Osećao sam kako mi hladan znoj curi niz leđa i natapa potkošulju, ali imao sam neki neobično lep osećaj, po prvi put u poslednjih nekoliko godina. Politika mi se uvukla u sve pore života, izvrnula ga naopačke i upropastila načisto. Nisam mogao da održim normalnu komunikaciju sa ljudima, počeo sam da ih lažem i obmanjujem, verujući samo u ono što mi politika kaže. Prestao sam da budem čovek. Ali osećam da će se to sada promeniti. Siguran sam u to.
Posle mene je ustao suvonjavi mladić, neobičnog načina odevanja i dugačkih šiški. Lekar je rekao
- Izvolite, predstavite se.
- Dobar dan, ja sam Milan i ja sam LDPovac.
- AUUUUUUU Milane, idi se učlani u DSS pa dođi da te izlečimo.
Nemanja Cvijetić, rehabilitovan.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:33:30 GMT
Ja ne znam za vas, ali mene ovaj dijalog Beograda i Prištine podseća na klasični bračni razdor, a Brisel je doktor bračni terapeut i on se sad kao trudi da ih pomiri. Malo morgen, nema ništa od toga, ja da ti kažem doktore Brisele.
A razgovor zamišljam ovako:
- Beograde, šta Vi najviše zamerate Prištini?
- TO ŠTO JE KURVA , ETO TO. Mame ti ga nabijem one kurvinske, nemoj da se smeškaš ništa, doći ću ti glave ja.
- Beograde, molim Vas kontrolišite se.
- Pa kontrolišem se, zato se i samo derem, inače bih odavno zvao brata iz Krajine i otišao da je ugazim, i nju i one njene ljubimce što ih skuplja. Oni, kako se zovu majke im ga, mali, crni, čupavi i smrde, stao mi mozak. ŠIPTARI, ŠIPTARI, JEBALI JE ONI.
- A kada su svađe počele?
- Pa ja sam znate bio rukovodilac kombinata Stara Jugoslavija, i tad smo bili u najvećoj ljubavi, pesme sam joj pisao. E onda je to otišlo pod stečaj i ona se pokondirila. I sretne nekog Amerikanca, mame im ga nabijem pregojene, i on joj utuvi u glavu da ona može da bude samostalna žena, pazi kurca. E od tad mi mira ne da, samo nešto sere i izmišlja.
- Priština, šta Vi kažete na ovo?
- On meni nije u braku da pruži ono jedino što sam želela.
- A šta je to?
- Nezavisnost.
- PA NE MOŽEŠ DA BUDEŠ NEZAVISNA KAD ŽIVIŠ U MOJOJ KUĆI I KUĆI MOJIH PREDAKA PIZDA TI MATERINA NEZAHVALNA. Pa doktore, deda bi mi se u grobu prevrtao da zna da mi traži da joj dam taj plac koji traži. Ne može, NE MO - ŽE, PA CRKNI. Ako hoćeš nezavisnost pokupi se lepo pa kod one tvoje brkate majke Albanije, da mesite peciva i zavatate vode iz bunara. Kod mene nezavisnosti nema.
- Beograde, znate da ako ne date taj plac sa okućnicom neće Vas primiti u Uniju malih privrednika, nećete moći ni sa kim da poslujete.
- E BOLI ME BAŠ KURAC DOKTORE. Ionako vidim svima cveta cveće tamo. Neka, imam ja svoje njive, sadiću i uzgajaću sve što mi treba, Uniju ko jebe, a i tebe Brisele, a pogotovo tebe bivša draga. Odoh ja doktore, evo ti kurve pa se jebi sa njom, ali i tebe će sjebati kao i mene, da znaš.
Nemanja Cvijetić, da nije tačno bilo bi smešno.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:34:02 GMT
- Kakve smo pizde mi Srbi, to nema nigde!
- Što?
- Pa Crna Gora i Makedonija glasali da prime Kosovo u UNESCO, SAD TREBA DA IM PROTERAMO AMBASADORE I DA PREKINEMO SVAKI KONTAKT SA GOVNIMA!
- Je l' znaš ti uopšte šta je UNESCO?
- NIJE NI BITNO ŠTA JE! Nego smo mi pizde, i nikakav smo narod, puštamo da nas popišava kako ko stigne. Treba svima da se najebemo majke. Ne poštujemo sebe uopšte!
- Imam dve karte za Dina Merlina.
- IDEEEEMOOOOOO!
Nemanja Cvijetić, ostalo je još malo kremena.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Aug 11, 2017 6:34:27 GMT
Dragi Nemanja,
Mi razumemo da si zamajan i da razmišljaš o pisanju i poslu, ali nakon par nemilih događaja, prinuđeni smo da ti uputimo par molbi.
Znam da je kriza i da se ne mora uključivati mašina stalno, ali molim te, kad ulaziš u kadu, seti se da skineš barem bokserice. Scena istetoviranog bradonje u kadi punoj sapunice je dovoljno smešna sama po sebi, možeš barem veš da skineš.
S poštovanjem
Tvoj Mozak
IMAMO I MI NEŠTO DA KAŽEMO!
Kad sledeći put budeš sipao 30 kubika vrele vode u kadu, seti se da sa nečim moraš da se sapereš, mi ne volimo 'ladnu vodu jer se sprčimo na nivo Vulinovog mozga. Vodi računa o nama, kao što mi vodimo o tebi.
Smrznute,
Tvoje Mošnice.
Hteo bih i ja nešto da kažem, ako može. Kad izlaziš u hodnik, proveri dokle su otvorena klizna vrata i upali svetko nabijem mu ga majke, ne troši to 1000 kilovata po sekundi, to je bre sijalica, jer mi se ne dopada ideja da svaki put raspizdim u ivicu od hrastovine, koliko god tebe da boli, mene boli više.
Razjeban,
Tvoj Mali Prs'.
Želimo ti sreću u budućem radu i uspehe na svim poljima.
Nemanja Cvijetić, otvoreno pismo samom sebi.
|
|
