|
|
Post by Eugen Grafvajer on Oct 24, 2016 10:44:54 GMT
Zvali smo jeZelena. svojim pisanjem je ostavila dubok trag u Romance-caffeu.  Greenisgoodforeyes: Nikada nisam imala dilemu u vezi sa tim da pesnik-samoubica koji je napisao ono "ubi me prejaka reč", nije mislio na reči drugih. I uvek me je iznenađivalo to što bi me gledali sa čuđenjem kada bih ih pitala: "A čija prejaka reč ga je ubila?". Kao da se podrazumeva da je za moje stradanje kriv neko drugi, ne ja sam(a). UBI ME MOJA SOPSTVENA PREJAKA REČ.I čak i to je u redu, kada si u pitanju ti sam(a), na svašta imaš pravo (nažalost da); činjenica da je pesnik postao pesnik-samoubica meni govori da je, kao u onim matematičkim relacijama (sećate li se principa refleksivnosti? ), nasilje bilo usmereno prema njemu, ne prema nekom drugom. Katastrofično i morbidno, ali, grubo rečeno, u redu, u nekoj putanji za trenutak ili večnost izbačenoj iz ravni svesti. Ali slučaj kada se prejaka reč kao bumerang vrati tebi... Kao bumerang ili rikošet ili zamka, pa si u nju stao/stala pripremajući je nekoj "beslovesnoj ovčici". Ubiće te prejaka reč što si je odapeo/odapela a znao/znala si da će biti prejaka. (Oni koji su sposobni da odapnu strele sa smrtonosnim šiljkom obično, gotovo uvek, uvek, jesu oni koji "beslovesni" nikako nisu. Kakav paradoks. I traćenje snage. I zločin čak.) Ubiće te i ako te "konkretno" ne zakači. Ubiće te u istom onom trenutku kada je odapneš, možda nanosekundu kasnije, u momentu tvoje metamorfoze iz romantika u cinika (cinici su razočarani romantici, ni u to ne sumnjam). Ako je odapneš i ona ne ubije nEšto u tebi, nIšta u tebi, ako se ne promeniš nimalo... na takve neću ni da mislim, o takvima neću ni da razgovaram, neću ni da hodam pored njih... Da, mogu mnogo. Ne, neću sve, jer sve i ne treba. Zašto? Ako svet stvarno jeste postao anitutopija... Misliš li da će tuđa patnja tvoju učiniti bleđom, i ako izvučeš ružno iz drugog, hoće li tvoja ružnoća postati manja? A što ne pomisliš da će te možda svetlost drugog učiniti svetlijim? U poslednje vreme postala sam ekstremno netolerantna prema onome što subjektivno-nadobudno smatram nepravdom i nasiljem (što bi rekao neko, faking horoskop drvenog advokata i Mahatme Gandija). I samo u tim slučajevima moje rušilačko MOGU poklopi se s mojim rušilačkim HOĆU. I samo u tim slučajevima razbijala bih bejzbol palicom! Bar. |
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Oct 24, 2016 11:05:16 GMT
Zelda: Danas mi neko reche da te je sreo. Dobro da mi je rekla, prebirala sam po sebi shta osecam i koliko me je taklo i da li me je briga kako si... I, chak ne mogu da kazzem ni ono "nadam se da si dobro". Ne mislim ni to. Uopshte me ne interesuje kako si... E sada, druga je stvar sto je nachin na koji je koka mazohistKINJA (nije mazzoretKINJA, ali jesam ja ) zaboravila na tebe ponovo debilan... druga je stvar, ali ne pricam o tome...
Pricam o tome da ti kao vishe nisi na Romansu. Pricam o tome da sam, istog onog dana kada si se upisao ovdI again, prepoznala tvoju nadobudnu samodovoljnost i istovremeni neutazzeni vapaj za drugim u kombinaciji imperativa i potencijala u uvodnom komentaru (proklete profesionalne deformacije). Tako oprano, pravilno, novinarski solidno i disciplinovano uglachano... znala sam da si to ti. I mogao si da se upishesh i kao razvedena gospodja od 54 godine, i kao raspupela Micika od 18. Mogao si da uzmesh i nick nekog od ljudi koje znam. Ili nekog od ljudi koji su tu dugo a sa njima nisam pricala nikad. Da si se, na primer, upisao kao Burningdaylight (sorry, metoda sluchajnog uzorka ), prepoznala bih te.
I to neshto govori o mnogo chemu. Bez lazzne skromnosti, lepo o meni. Govori o tome koliko mi je bilo vazzno. I ne bi nikada ni vredelo da sve ovo chujesh jer po svoj prilici nikada ne bi ni ukapirao o chemu ti pricham. Znam da ti mene ne bi prepoznao, tako, samo na osnovu... ma "nichega". Chak i kada bi te neko naterao da pokushash. I znam da u ekipi u kojoj bih ja igrala ti ne bi bio ni treca klupa. I znam da i ti to znash!
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Oct 24, 2016 11:05:56 GMT
Greenisgoodforeyes; 01.08.2006
Zapešće mladež na levom dlanu mali nejasnih granica ožiljak polumesec na desnom kolenu kada sam se kao klinka posekla na bazenu u obdaništu pa su stavljali jod žuto žuto pile knedla u grlu osetljivost šaka prostori skriveni između dva prsta kojima ruka nečija putuje i donosi čudnu i slatku jezu prćasti nos cvikeri ga smanjili još više mali prst na nozi čvarak bleg u obliku kruške na stomaku Milevi su se jele kruške kažu bapske priče uska ramena obrazi čija je linija blago potcrtana volim svojee obraze kratki prstići na rukama mala šaka čvarci opet i trepavice koje prljaju cvikere dok gledam uvek i stalno preko rubova cvikera fetiš masna koža pa cvikeri spadnu gornja usna koja čini da izgleda kao da neko vazda negoduje nezrelo glas čudno zvuči glas kada ga čujem snimljenog dečak neki šuška i buni se i priča preterano žučno kada objašnjava i ubeđuje druge sklonost ka kurjim očima kriva kičma mladeži na oba uva opet mladeži sazvežđa medvedi i slame i student nije zapalio žito brica je to učinio i klecanje kada neko pogleda i oči koje više nisu iste nego su umorne i juče su mene i mog druga Dejana prodavačice sa simpatijom gledale kada sam u prodavnici kupovala posteljinu za jednu bebu i ne to nije naša beba usne što drhte kada ih on pogleda posebno ona gornja i još 6 dana čudan ću ja saobraćajac svat biti ruzmarin osmeh dražesno i zločesto i svraka i nežnost i odanost i reči lepe i slovo treće slovo ćirilice
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Oct 24, 2016 11:20:30 GMT
Greenisgoodforeyes
(03.03.2007. 13:53)
Ja sam napokon pochela da se ponekad NE kontrolishem. Jedna od retkih pozitivnih stvari koje sam u vezi sa sobom primetila.
Vazda sam se preterano kontrolisala.
I ondaK, sedim ja u klonji jedan dan tako i skontam da je napokon dosh'o onaj cas kad bi ladno bila sposobna da zgromim. Otkrovenje u klonji, jeeeeeeeeee And oslobodjenje... Ne mislim samo na tvrdu i meku stolicu ili slabost i snagu odredjenih jelte mishica.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Oct 24, 2016 11:22:45 GMT
(05.03.2007. 09:09) Najbolji postovi ikad  Greenisgoodforeyes Koji miris?? Limun na prstima... ne samo mojim. Vanila... ne na jelkicama, ne u parfemu, vanila kada se kuvaju shne-nokle, ili vanila na vrucoj lenjoj piti sa jabukama. Kafa kada je malo preprzzena. Miris mirodjije u belom sosu. Nana, divlja, kada ćapiš listić negde u DŽbunju i divljini, onaj veliki, tamnozeleni list divlje nane, pa ga promrljaš kroz prste. Sicily, Dolche i Gabana. Envy, Guči. Miris sandalovine na ramovima kupljenim u indijskim šopovima i lepezama kupljenim ispred Meka na Slaviji, leti. Miris slamnatih šešira, leti opet. Trava kada je pokose i kiša padne. Miris Irininih obraza. Djurine tek oprane braon dukserice sa naNDŽarastim rukavima. Meki miris svetlosmeđih očiju jednih što iskre. Miris i kolorit, svežina povrća i voća na pijaci, miris, indigo-plavetno-šljivasti plavog patlidžana. Musaka, prava, grčka, u rerni. To kako miriše vazduh pred oluju i posle nje. Kiša. Šerbet. Lavanda u saksijetini na mojoj terasi. Kad sunce grane, izvlači ono i bubice i bube i mirise. Smola na kori drveta. Limun na prstima.... ne samo mojim |
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Oct 24, 2016 11:23:51 GMT
A u vezi sa Trivinim postom. U vezi sa inner spaceOM, o kojem mogu da pričam samo ako se radi o mom inner spaceU. Samo tada.
1) Izazvan rečenicom u kojem ženska persona "Triv, dušo" kaže kako se prava dama nikada neće okačiti nikom oko vrata na javnom mestu, nikada neće nesmotreno ili smotreno razmazati šminku: Godina 2006, čini mi se baš mart. Sedim sa nekima koje volim u "Balkan ekspresu". I zove Jasminica i kaže da će da dođe da mi kaže nešto. I dođe i priča kako je ovog i ovog (tačno određenog) videla u bioskopu. Samog? Ma neeeeeee. I ondaK idemo u "Crveni rak" i ja tamo nasred kafea plačem ko som i svi vide i neko (zna on ko, ljubim ja tebe I) me grli i ja plačemi i plačem. A ljudi se okreću i ništa od toga nije blam, i začudo. gledaju me lepše nego što bi ikada gledali nekakvu damu. Volim što nisam dama.
2) Neko mi je nekad pričao kako ja ne znam koliko je puta on dolazio na parking biblioteke, stajao, ćuitao, razmišljao i odlazio, pošto bi popušio cigaretu i bacio opušak. I ja kažem: "To što ja ne znam da si ti to radio čitavu stvar odavno čini okončanom".
3) Dugo sam gledala, sada u pluskvamperfektu već, kako se nečiji tikovi, nervozni pokreti glavom, izrazi nervoze, pojačavaju u mom prisustvu. Gledala i mislila možda oholo i bezdušno onda kako to ima veze. Ima, da, shvatila sam posle nekog vremena, ali, ima veze na lep način. Ljubav podrazumeva apsolutno odsustvo stida, blama. I kada se takvi krajnji uslovi uspostave, ljubav isto tako znači da, ma šta uradio-uradila, nećeš ispasti smešan. Da će svi drugi, koji razmišljaju o granicama davanja sebe, da će svi oni ispasti smešni, da ti koji si se odlučio za samoizlaganje možeš jedino da ispadneš plemenit... da, i čudan, jer drugi te neće razumeti. A, uostalom, ko da i moraju.
Biti ultimativni plejer (ne jedan od onih o kojima sam završila priču) znači ne znati za blam. Jer dostojanstvo više ne možeš izgubiti budući da si ga svojim izborom zanavek stekao-stekla.
Biti ultimativni plejer znači ogoliti se.
Biti ultimativni plejer znači pristati na samotnjaštvo. Upravo iz silne želje za drugim (ne drugim po svaku cenu nego za drugim kojeg si izabrao-izabrala da bude tvoj prvi).
Biti ultimativni plejer znači ne biti plejer, ne biti "frajer", "riba", znači biti spreman da igraš ruski rulet. Jer, napokon, jedino što ikada možeš da uložiš i treba da uložiš jesi ti sam-sama.
Biti takav znacchi biti sposoban i da prestanesh da volish. Samo, tek onda kada dzzinovska sekvoja bude postala zakonom zasticen primerak. Ne pre. I umeti da odesh, zanavek. Ali, tek tada. Jer, za to ce vreme neki drugi obrnuti koju stotinu krugova.
Sve ostalo spada u zloupotrebu. I neka mi i kažu da se tako ne radi. Ja kažem da tako TREBA da se radi. Ma kako ne-mudro bilo.
Eto...
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Oct 24, 2016 11:24:29 GMT
Prijatna je spoznaja da postojiš u drugačijoj logici. To liči na slobodu.
|
|
