|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:02:18 GMT
Milje
Stučnjaci sa univerziteta Vladičin Han, UVH, su ispitivali uticaj miljea na uštedu energije i zdravlje ljudi.
Na čelu sa profesorom Halid Sulejmanpašićem, došli su do sledećih zaklučaka:
Milje ispod biljaka, pospešuje razvoj istih.
Milje na radijatorima ili nekim drugim grejnim telima, povećavaju efikasnost, čak i do 37,5%.
Milje na foteljama, utiče na raspoloženje onih koji sede na njima.
Ukoliko stavite milje na crno-beli TV, pojaviće se boje a i prijem će biti bolji.
Istražuje se uticaj milja na dvotarifnim brojilima u cilju smanjivanja utroška električne energije. Za jednotarifna su ustanovili.
Vlasnici auta, koji imaju milje u njima, ređe imaju kvarove ili nesreće.
Pojedini narodi, nose milje umesto kapa na glavama, te samim tim su bliže Svevišnjem.
Maxpress
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:03:41 GMT
Pre pola godine, strefio me infarkt oka. Tri meseca mi bušili oko i danas na kontrolu. Čekao sam dva i po sata a u čekaonici se vazda nađe neki dežurni UDBAš u vidu neke babe. Posle silnih ispitivanja prisutnih, doš’o i na mene red.
-Šta je Vama?-
- Hemoroidi-
- Da, hemoroidi-
- Kada neki slučajno džarnem, krenu mi suze na oči. Za popizdit.-
- Aha!-
- Aha, za’ebano! -
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:05:42 GMT
Poslovni dogovor
Čiko, čiko, daj dvaes fenigi.
Jebo ti čiko sestru
Mož', dvaes marki, čiko!
Nisam ti ja čiko, ja sam Zagor!
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:06:26 GMT
Više volim proste ljude, nego budale. Sa prostacima možeš piti pivo ispred dućana, ono od 2L i tačno znaš na čemu si pa ti to može biti čak i zabavno. Kada naletiš na budalu, ne možeš ga se otresti. Ako dozvoliš, sisaće ti krv i živce k'o krpelj.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:07:04 GMT
Znači, ovako:
Čovek iz Prigrevice rođen 1986.
Prvi put i posledji put posetio crkvu na sopstvenom krštenju 1996.
Član SNS-a od 2014.
Najdalje putovanje, subotički buvljak, Trapist i Pik-ova salama.1999.
Najglasniji je u somborskom okrugu za odbranu Kosova i manastira.
Аnex za objavu čovek iz Prigrevice.
Najveći branitelj Kosova i SrBstva, ima brata u Vijeni i svaki put kada mu brat navrati a navrati često, nije daleko, objašnjava kako bi trebalo organizovati zemlju i kako bi On to lično uradio. Uz Капуццино и Јегер koji u Prigrevici košta, prema EU standardima, skoro mufte a u Vijeni ihahaj Jurića, naširoko objasni ekonomiju i položj zemlje u odnosu na susede. Jednom sam sluš’o... Sa Teslinim izumima bi bili carevi, samo nas jebu pederi i to što zemlju prodajemo nasitno. Đe nam je pamet! Čini mi se da bi to trebalo obaviti đuture pa da samo krckamo lovu. Kada krene kriza identiteta koji se gubi u narodu, dođe ti da plačeš. Sve se to sa strane bolje vidi, bolje razume al’ eto... tamo daleko je sunce a kod nas, čemer i jad.
Nit da se vrati i kandiduje pa da glasam za njega, nit da pošalje bratu koji Juro da proširi kafić „Хард роцк“ i malko potpomogne.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:08:50 GMT
Zašto stavljate toliko bibera u supu?
... zatekao sam šerpicu sa čorbom na šporetu... super... izvrsna povrtna čorbica al' sam našao dvadesetak zrna bibera... da li je zaista potrebno toliko bibera?...
... drugaru je umrla majka... sutra je sahrana... ima svega par rođaka sa kojima je u vezi, ostali su raštrkani po belom svetu...inače, pre neki dan smo počeli sa sređivanjem njegove kuće... okrečio sam mu sobu, ma fantazija... jebešga, razumem se u taj posao... ezermešter... jedino se u automobile i motore ne razumem al' me to nikada i nije Bog zna kako privračilo ali od moleraja, elektrike, stolarije i svega i svačega po kući, sve znam da radim... tamo, nekih davnih godina, izlepio sam flajere po penzionerskim zgradama i sa torbom punom alata, popravljao po stanovima sve i svašta... skoro dve godine sam živeo od toga... pola grada me je poznavalo a među penzosima sam bio omiljeni lik...
- ma, nema problema, sačekaću do penzije, Gospodine Iviću... znamo se-
... uvek su plaćali u dogovoreno vreme a kamata za čekanje je bila čaša vode i kafa... Bož' sačuvaj da sam uz'o kintu za kamatu al' kafu nikada nisam odbio... zaradio čir i visok krvni pritisak zbog 20-ak i kusur kafa dnevno...
... za juče smo se dogovorili da napravimo pauzu dok ne isprazni sledeću sobu... sinoć, oko deset, poruka:
-e, odlažemo... umrla mi mama-
... nazvao sam ga i rekao mu da ću doći predveče... stigao sam negde oko šest... popili za mrtve i žive... došla mu strina sa sinom... neobavezno ćaskanje i po koja čašica, tek da se skrene sa glavne teme... tako treba... svi znamo zašto smo se okupili... posle razgovora sa strinom, ustanovismo da smo u srodstvu... pra-pra baka, pra-pra deda... ma, kada si starosedeoc, sa korenima od 1753. (dotle smo došli sa porodičnim stablom) , očas se nakupi rodbine... nakon tridesetak godina poznavanja sa drugarom, skapiramo da smo braća... lepo, samo nemili događaj kvari... jebiga...
... dogovorili smo se... ko od nas prvi rikne... NEMA POPOVA, NEMA SUZA, SAMO ROCK'N ROLL, HEAVY METAL i BLUES al' onaj, Texas, nek se ori do neba... meni, za moju dušu, BB King... može... brinuću se o vama i na onom svetu...
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:09:31 GMT
Dečak koji je voleo vozove
... s vremena na vreme, putujem vozom... nije neka razdaljina al' se put otegne na 4-5 sati... ''Brze pruge Srbije''... sećam se pamfleta iz 80ih- 90ih... ih, ih. ih... ni pruga ni novaca... 'di su naši novci?... šta bi bilo da je Vojvodina brdovita?... brže bi stigao kočijama... jebote, ne mogu da uhvate pravac na ravnom... doduše, Vojvođani se nerado rastaju od svojih dobara... važnije im je da obrađuju njivu, nego da se odreknu iste u korist tamo neke željeznice... da, zato pruga krivuda tamo i gde ne treba...
... dečak koji je voleo vozove... deda mi je bio željezničar... otpravnik vozova... za vreme 2. svetskog rata je bio na službi u Batajnici, posle rata se vratio u Suboticu sa mojom bakom i mojom majkom... kada sam se rodio, vodio me je na željeznčku stanicu i pokazivao mi je ćihu, ćihu, ćihuhu... njegovi drugari bi me rado provozali lokomotivom prilikom manevrisanja... blizu željezničke stanice je bio šah klub... tamo me je vodio ćalac... jednom se ćalac zablenducao u figure na tabli a ja sam iskoristio priliku i zbrisao na željezničku stanicu da gledam vozove... kada je skapirao da sam nestao,digao je frku i svi su krenuli da me traže... zatekao me je kako naslonjen na ogradu, posmatram vozove... ako ga ondaK nije strefio šlog... strefio ga je... 35 godina kasnje...
... momački dani... često sam sa drugarima išao na Palić pešaka... prugom, naravno... i tamo i natrag... imali smo sijaset vremena za zezanciju i priču... pragovi daju dobar ritam hodu... stizali smo na Palić za satićak ili nešto više... u to vreme nam nije bio potreban sat... sve vreme ovog sveta je bilo samo naše... putovanje na more... voz, naravno... u to vreme je bilo popularno hrvatsko primorje... za crnu Goru niko onda još nije ni čuo... Šibenik, Murter, Betina... Kornati... i dan danas bih otišao tamo... lizao bih so sa kamena i pio bevandu...
... obično putujem rano ujutro... dodjem na stanicu sat vremena ranije... bez obzira na godišnje doba, sednem na terasu željezničkog restorana... naručim duplu kafu i dupli vinjak… rubinov, naravno... posmatram putnike, slušam razglas, čuje se udaranje čekića po točkovima vagona, tetkice metlaju peron, panduri i željezničari (svako sa svojima), ćaskaju, rukama nabijenih u džepove... uvek se zadesi neka osoba na koju obratim više pažnje... obično su to turisti koji su kao zalutali... visoki ranci sa okačenim vrećama za spavanje, karirane košulje i komotne farmerke... jebote, moda se nije promenila u poslednih 30ak godina... (opac...majstore...ovo ti je već druga psovka danas... malo obrati pažnju na rečnik)... pre polaska voza, izduvanim još jednu i na sam zvižduk za polazak, ubacujem se u vagon...
... idem za Suboticu jednom mesečno... idem da vidim decu... Princeza je već suviše velika za druženje sa ćalcom al' zato Medo i ja imamo još neispričanih priča... idemo u šetnje...idemo do pruge, zatim prugom do šume i kroz šumu kući... to je postao ritual... nisam ja koji insistira na tome, nego Medo...
-tata idemo u šetnju, do pruge... ma znaš-
... sačekamo voz koji dolazi iz mađarske ili voz koji ide za mađarsku a onda pravac šuma...
... poslednji put kada sam dolazio kod njih, sačekali su me na stanici...
-tata, sačekaj samo malo da vidim ovog koji dolazi-
... ding dong... metalni ženski glas...
- motorni voz broj 326 iz pravca Sombora, ulazi na peron, treći kolosek-
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:10:26 GMT
...Po nekad se pitam šta je tužnije: Prazna flaša ili prazna glava?
Možda bi bilo bolje da umesto glave imam bocu.
Ona je barem po nekada puna, sem toga i sadržaj bi bio plemenitiji.
Varoški pacovi i nadobudni pesnici bi me ispijali,
cedeći poslednje kapi, cerili se sve dok im prepune glave
ne bi klonule pod sopstvenom težinom...
By neko
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:11:19 GMT
Kafanske priče
...jutarnji komentari uz kafu su najbolja stvar u ovom smrznutom gradu... zašto kažem da je smrznut, zato što su ljudi postali k’o kocke leda... svima je sivilo i bledilo na licu a ovo vreme mu dodatno daje usrani make up... aj’ kada grane sunce, tu i tamo se još nađe par veselih lica al’ su to oni kojima ni mraz ne može ništa... sve u svemu, sedimo u kafiću i srkućemo kafu a teme su novosti iz zemlje i sveta... sporta se ne dotičemo jer je Nole najbolji a o fudbalu ne vredi diskutovati... uglavnom, sve se svodi na zajebanciju... da napomenem, ekipa je multietnička, razni profili, od fizikalca do privatnika, od osnovaca do profesora, sve u svemu, nas desetak... po par spojenih stolova i curi priča dok glavni čitač novina ne nabaci temu za diskusiju... tada nastaje kuršlus i usred demokratske rasprave, dolazi do međunacionalnih, verskih, rasnih, verbalnih sukoba... to traje dok neko ne zgužva novine i baci na pod... tada dolazi konobarica Aleksandra, saginje se po zgužvani papir... u tom momentu nastaje tajac... dekolte, mini suknja, butke i njen proračunati osmeh, postavljaju stvari na svoje mesto i cela ekipa u tom momentu misli samo na jednu stvar...
...Bože, koji smo mi istomišljenici...
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:12:18 GMT
Da se ne zaturi... a s vremena na vreme će se dopunjavati...
Elem, piči reklama "Poly" salame. Ufitiljili s lovom pred kraj meseca pa prevrćemo svaku kintu 4 puta. Naletim u marketu, AKCIJA! "Poly" pileća 400g, cena, komedija. Zgodna promoterka nudi da se proba pa lepo iseckano na krekeru a osmeh za Colgate superwhite. Don'o kući, isecko na tanko i ukoso pa napravio sendviče, zabašurene sa majonezom i kečapom, milina jedna. Odsečen kraj, umot'o u alu foliju i buć u frižider. Klopali još jednom, eventualno dva puta. Legla plata, puna kolica polumesečnih i mesečnih namirnica a "Poly" u frižideru, čuči zaboravljen. Danas nešto burlam po frižideru, kad... "Poly".
Suncetižarkosvepospisku i skinem foliju, kad "Poly" k'o da je jutros iz fabrike izaš'o.
Razmišljam da umesto plastičnog voća, u zdelu naseckam "Poly" od piletine, mož' da stoji, mož' ako ti neko dođe i da se čalabrcne a sutra kupim i od ćuretine il' ako ima još koja vrsta pa sve to da naseckam i lepo u činiji da napravim ikebanu umesto plastičnog voća a i izbaciću cveće iz vaze pa ako "Poly" iseckam uzduž, lepo će da izgleda u vazi k'o salamni štapići.
LePte'ebo, plastika izbledi vremenom a ovo, nema šanse.
"Zastava" je sklopila ugovor sa "Poly" i koristiće njihovu tehnologiju za zaštitu od korozije. Iz "Zastave" kažu da će s ovom tehnologijom, davati garanciju na limarju, čak 15 godina. Mercedes, Volvo, BMW i ostali svetski proizvođači su se našli na mukama a Nj.V. A. Vućić, zadovoljno trlja ruke jer će "Zastava" povećati proizvodnju čak na 250%, što će Srbiji itekako pomoći te napuniti budžet.
Joooj kada krene "Poly" slanina. odsečeš krišku, okačiš u auto za retrovizor, umesto jelkice. Em lepše miriše od borovine ili lavnde a ima da traje godinu dana... minimum.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:13:28 GMT
Ruse kose
-Aj ruse kose curo imaš-
Poranio sam petnastak minuta i seo u kafić. Čekam dragu da izađe sa posla. Ne znam u čemu je moj problem ali uvek tražim mesto za sedenje ili totalno solo ili da je neka cura u blizini. Sedoh blizu jedne zgodne gospođe, naručih kafu i otvorih novine. Čitao sam naslove iz novina škiljeći jer nisam poneo naočare za čitanje. Taman dođo’ do sportske strane i Noleta, kad još jedna wooow gospođa ulazi i prilazi prvoj.
- Ćao-
- Ćao-
Cmok, cmok...
- Jaooo, što ti je dobra frizura-
Čujem iza sebe...
- Nemoj, prljava mi je kosa, praću je sutra-
U sekundi mi prolete kroz glavu, francuski dvorci, perike, parfemi, češalice za buve...
Jebote, sredi se cakum-pakum, zvekne Živenši a kosa prljava.
Osvrnem se, Marlboro na stolu, duvani. Znači, duvanski dim, znoj, neko kuvanje, spremanje i par dana skupljanje koječega iz atmosfere.
BRRRR...
Zamišljam sebe.
Sretnem ortaka:.
- Ćao-
- Ćao-
- Super ti je košulja i dobar miris-
- Ma, nisam se kupao dva dana pa sam nabacio Bulgari, možda se sutra okupam-
... mis’iiim...
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:14:42 GMT
Neka ostane među nama
... nesanica je čudo, pogotovo kada odkunjaš pola sata popodne... 'ladio jaja par dana bez ikakve volje za kreativnošću, poslom, društvom, mrežom... sabrao utisak od subote... danas sam uključio telefone... propuštenih poziva mali milion... od male stotinjak...
- uplašila sam se da ti se nešto desilo-
- ma, ništa... slušaj, suviše sam mator za takvu vezu... mog'o bi ćale da ti budem-
- u subotu si se pokazao da bi mogao i više od toga da mi budeš-
- Marta, aj' da pokušamo sve da zaboravimo... zaista nije u redu-
... malo je cmizdrila i obećao sam joj jutarnju kafu kod "Bodiša"... ...sve je OK al' bi pukla bruka zbog jedne noći... bezobrazno mlada... proglasili bi me za pedofila, mada je punoletna al' sam ja već skoro dva i po puta... id' u kurac... onaj "Staropramen" je presudio u njenu korist...
- merkala sam te od prošle godine... nikada nisi pokazao interesovanje za okolinu a u stvari si sve živo snimao, što okom, što aparatom... ništa ti nije moglo promaći... opak si-
... cvrkutala mi je na uvo u nedelju u svitanje dok sam je pratio do studenjaka...
... jebote, koji je kurac ovim klinkama, zar ne mogu naći nekog normalnog, nego nacvrcanog dedu posle fajronta... grize me savest u pizdu materinu... gadim se samog sebe... aj' , ujutro ću već nekako izgurati... možda će je danje svetlo opasuljiti...
... ipak, neka ostane među nama...
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:16:24 GMT
Mene babo u lance zavez'o
... im’o sam jedno 17 godina, tu negde, pred vojsku... „Tomos automatik-kajišar“... palio se na dinar... ubaci se dinar između papučice kvačila i bolcne i guraj dok ne upali... u 86.2% slučajeva je palio iz prve, na prvi cim al’ kad za’ladi, ondaK se tebalo pomučit’... po nekada smo se i trojca vozili na njemu... ma, mrcina od mopeda...
... diskoteka „Largo“, negde oko ponoći... leto... izašo sam u hodnik da se ras’ladim ... neka cura, sela na „ljutu makinu“ i duvani... priđem joj...
- curo, mogla si sesti na neko drugo mesto... mastiš mi sedište-
... pogledala me je ispod oka, odbila dim, ustala i odšetala... ’bem ti mlađariju, ni da se izvini... seo sam na sedište, još toplo od njene guzice i zapalio cigar... defilovali su ljudi, sa nekima sam se pozdravljao i rukovao i bla-bla, kako si, ’de si, ovo, ono... dignutog nosa se persona vraćala... došla je do mene sa ugašenom cigaretom u ustima i približila lice... izvadio sam šibice i pripalio joj... stajala je nekako nadmeno ispred mene i posmatrala me... ustao sam...
- sedi i opusti se... zajebavao sam se-
- hvala-
... sela je i nastavila da me posmatra... kroz vrata se čula muzika... davala je ritam nogom... skapirao sam da ima „adidas- vienna“patike, bele sa crvenim štraftama a ja sam imao „roma“, bele sa plavim... cimanjem glave na unutra, pozvao sam je da đuskamo...
- ’ajde da se adidasišemo-
... nasmejala se tome, bacila do pola zapaljen cigar i pošla za mnom... taman smo se dogurali do podijuma za igru, kada je počela muzika za ples... bacio sam oko na nju, slegao ramenima i pružio ruku... prihvatila je i stisli smo se... dobro je držala ritam i pratila igru... nešto smo blablaisali i u jednom trenutku smo se počeli žvalaviti... nakon trećeg plesa sam joj predložio da begamo odavde na neko mirnije mesto... prihvatila je iz cuga... prihvatila je i da idemo kod mene... ušli smo u sobu...
- ovo je tvoja jazbina?-
- aha, keva me je ’tela ubiti kada sam ovo napravio-
... nedelju dana pre, okrečio sam sobu u plavo a dan posle toga sam došao cirke kući i naslikao delfine, kitove ubice, korale i ajkule po zidovima... to bi bilo još i OK da Sergej nije prekjuče došao isto tako cirke kod mene i nacrtao dvadesetak čiča-Gliša, preko svega tog... sjebao mi je želju za slikanjem za sva vremena... razmišljao sam kako banda hipika u Luvru, firka „Peace“ preko mojih žita u klasu i salaša... kur moj... peacite Đokondu...
... JVC kasetaš... „Tubular bells... nije bilo puno priče a ni skidanja... leto... gnjavili smo se do ujutro a onda sam je odvezao kući...
- nemoj pomisliti da se zabavljamo ili nešto slično... bilo je šta je bilo... volim da sam sama i bez obaveza-
- OK, i meni odgovara-
... nikakav poljubac za rastanak, ništa... samo se okrenula i ušla u kuću...
... nakon mesec ili više dana, ko još u tim godinama broji, pas je lajao da je neko pred kapijom... otišao sam da otvorim... neki čovek, neka žena i ona...
- ti si taj!!!... znaš li ti da ona ima petnaest godina!!!...znaš li da je trudna???... ko će sada to da reši???... gde su ti roditelji???
- polako... ko, šta, gde?...
... matori opet počeo da reži a pridružila mu se i gospoja... ona samo ćuti i gleda u zemlju...
- u redu... javiću vam se za koji dan-
... zatvorio sam kapiju i blentavo počeo da se cerekam...
... otišao sam kod ćaleta...
-tata, napravio sam sranje... treba mi 100 deutsche mark-
... ispričao sam mu ceo događaj... sjebao me skroz naskroz... dao mi je kintu i rekao da će mi ga otfikariti, budem li još jednom zbog toga došao kod njega... pozvao me je da dođem na nedeljni ručak, što sam naravno sa zahvalnošću prihvatio... onda me je sjebao još žešće...
...odneo sam kintu za abortus, bio na nedeljnom ručku, prekrečio sobu, delfine, kitove ubice, korale, ajkule i čiča Gliše, pokosio travu kod kuće, ispred kuće, kod komšije, kod drugog komšije, tati oprao auto 25 puta, zasadio japansku vrbu, otišao u vojsku...
... 15.avgust 1982. (pamtim datum, jerBo se nešto drugo desilo tada al’ o tom, po tom) ... diskoteka „Largo“, negde oko ponoći... leto... izašo sam u hodnik da se ras’ladim... sedi cura na „husqvarni 250cca“ i duvani...
- - curo, mogla si sesti na neko drugo mesto... mastiš mi sedište-
... u momentu mi se javila slika od pre godinu-dve...
- šibaj, da ti ne bi’ jeb’o mater-
... razrogačila je oči, skočila sa sedišta i odfurala niz hodnik...
... mene babo u lance zavez’o, jer sam kitu na cure potez’o...
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:20:13 GMT
Deo patchworka
... napisano 12.02.2009. zatureno među štampom...
... Desa se ipak ovi' dana vratila sa poklončićem...
… juče me je temeratura slomila… ceo dan sam prespavao… oooo, čuda… sanjao sam… probudio sam se mokar od znoja… odgegao sam se do kupatila i istuširao se… promenio sam posteljinu i ponovo se bućnio u krevet… zahvatio sam Harolda Robinsa… otvorio sam knjigu al’ me nije baš nešto išla koncentracija… promicala su mi slova… odložio sam knjigu i sklopio oči… jebiga, ne idu neke stvari iz glave… ma, nema to veze sa glavom… razmišljam o ugradnji pejsmejkera… da l’ to možda ima neki uticaj?... ma, u 3 lepe… zaspao sam…
… probudila me je topla ruka na čelu… iznad mene je stajala Desa sa šoljom čaja u rukama…
- umutila sam ti fervex u čaj-
- -e, hvala ti-
… srkutao sam čaj… pogled mi je lutao po sobi… sedela je na fotelji i gledala me je…
- kako ti je?-
- nikako… bilo je i boljih dana-
… čitala mi je misli…
- nema to veze sa temperaturom-
... pogledao sam je u oči...
- nema-
- još te drži?-
- da... jebiga, rekao sam ti da je bolje da budemo frendovi-
- rekao si-
... gledala je u šare na tepihu...
- idem-
- OK-
- čujemo se-
... klimnuo sam glavom... da... čujemo se... jednog dana... ispratio sam je do vrata...
- kako možeš posle svega?-
- ne znam... ako budeš saznala, javi mi-
- to se zove ljubav-
- misliš?-
- znam... idem... oporavi se što pre... za tebe će biti bolje a i za druge... nemoj ovo više da radiš... laku noć-
... stajao sam i gledao je kako odlazi... kada je sišla do zavoja na stepenicama, nije se okrenula... gledala je gde gazi... da... pažlivo je gledala gde će napraviti sledeći korak... seo sam za računar... skype... bratanac... sedi mu ćerka u krilu i grize kabel od slušalica a bratanac se samo cereka i kaže:
- vidi je, vidi je... poješće mi kabel... Stela, don't eat that fuckin' cable-
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:23:01 GMT
NERAZUMNO.ba By Me & Myself
Svirači kurcu.
Postoje poznati svirači i manje poznati. Ja spadam u onu drugu grupu, kao i većina odavde.
Svirači na fejsu, na blogu, tviteru i da ne nabrajam.
Pratim tviter i fejs, tamo i' manje-više poznajem.
Poznati svirači kurcu, nisu Bogtepita, kol'ko efikasni jer, svako se drži svog stada. Ako i neko zaluta iz tuđeg stada, teško će prihvatiti ideje poznatog svirača jer i oni u drugom stadu, takođe imaju svog svirača a još više oni' koji i' samo lajkuju i dižu ruke. Manje poznati svirači kurcu, habaju stranice ovakvih sajtova i pokušavaju da šire ideje poznatih svirača. Nemam ništa protiv ni jednih ni drugih al' to je jalovo da jalovije ne mož' bit. Poznati svirači da bi uspeli, krenuli bi agresivnije i na drugi način da deluju. Setimo se pokreta "OTPOR". E, to su bili efikasni svirači al' su nestali kada su se pojavili dirigenti.
Jebiga, da se nešto promeni, morate biti dirigenti il' kompozitori a ne samo svirači.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:24:52 GMT
Fuxa
... k’o u onom starom vicu... vratio sam se dva dana ranije sa poslovnog puta... propao mi je posao jer je komitenta u’apsila murija zbog neke pronevere... bio sam sitna riba u celoj priči i pustili su me nakon samo 12h ispitivanja... stigao sam pred zgradu tik, posle ponoći... kada sam hteo da otključam, nisam mogao... ključ je bio i sa druge strane... pozvonio sam... čekao, zvonio a onda sam zalupao na vrata i nakon pretnje da ću da provalim u sopstveni stan, otvorila je vrata... saznao sam u momentu... verovatno poslednji... klasika... baja je bio u kupatilu...
- izađi... neću ti ništa-
... muvala se oko mene, vukla me za mišicu i histerično pokušavala da mi nešto objasni... pogledom sam je poseo na razbucan krevet... izašao je iz kupatila, zakopčavajući gornje dugme na košulji... skretao je pogled...
- sedi-
... naredio sam mu... seo je pored nje...
- ne tražim ni krivca ni žrtvu... Jasna, imaš pola sata da pokupiš stvari... Đuka, zvaću te Đuka, sačekaćeš je da se spremi a zatim ćeš joj pomoći da se iseli... duboko ću ti biti zahvalan zbog toga... bilo bi glupo da je selim kroz prozor... peti sprat je... znaš, nije u redu-
... pokušala je ponovo nešto da mi rekne al’ sam joj uzviknuo...
- pakuj se... vreme ti ističe-
... držao sam ga na oku a Jasna je pokušala da se sabere... jebi ga... ja sam je oduzeo... dreknuo sam...
- GIBAJ SE!!!-
... najzad se pokrenula i iz plakara izvadila kofer a zatim je počela trpati stvari u njega... otvorio sam bar... neko je smazao Džonija...
- pizda vam materina... mogli ste da mi ostavite gutljaj-
... nasuo sam dve čaše vinjaka... u drugu sam sipao tri puta više i dao Đuki...
- aj’ živeli-
... uzvrpoljio se i zagledao u količinu u čaši...
- izvini-
... dolio sam mu još jedan prst vinjaka u čašu...
- SALUD
... ispio sam sadržaj u cugu i značajno pogledao Đuku... šta je mog’o siroma’, nego da i on stuče sve u cugu... zasuzile su mu oči... spustio je čašu u krilo a ja sam dolio istu količinu i sebi i njemu...
- SALUD-
... druga tura mu je krenula na nos... hteo je nešto da kaže al’ sam samo stavio kažiprst na usta i ...
- pssst... da je ne uznemiravamo... zajebaće nešto pri pakovanju-
... dok je šuškala po plakaru i stvarima, gledao sam ga kako drži pognutu glavu... Jasna je završila sa pakovanjem i htela nešto da kaže al’ sam je prekinuo sa kažiprstom i pssst-om... posle skidanja kažiprsta sa usne, usmerio sam ga na vrata... Đuka je pokupio sa poda kofer i putnu torbu a Jasna je uzela par kesa... pomogao sam im otvaranjem vrata...
- pa, mladenci... želim vam mnogo sreće i zdravlja... Đuka, polako vozi... popio si –
... dok su čekali lift, vratio sam se u stan i zatvorio vrata za sobom, okrenuo ključ dva puta i odgegao se u sobu... pustio sam „Tubular bells“...
- kurvo, pička ti materina-
... nabio sam lice u šake i zaplakao...
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:25:54 GMT
alopre se setih detinjtva i ručka. Nisam baš voleo sve što se skuva al' se moralo pojesti ono što je na stolu, inače ti sledi za večeru.
Babika je kuvala jer su keva i ćale radili.
Gledam šta se krčka na šporetu, njuškam a Babika me gleda i kaže:
- Šta je?-
- Meni se ne sviđa, ne volim to.-
- A šta bi, pinčiviša il' picini' čvaraka? -
Tim bi me pitanjem bacila u bedak i izbacila iz kuhinje.
Jednom prilikom, za vreme ručka, mislim da je bio spanać, upitao sam:
- Ima l' picini' čvaraka?-
Naravno, posle tog pitanja mi je dva dana zvonilo u ušima a za pinčiviš nikada nisam pitao šta je. U to vreme sam verov'o da je to bolnije od picini' čvaraka.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:28:52 GMT
Zajebancije na forumima i odgovori na teme lokalnog karaktera u pizdincima
Ako laže koza, ne laže Wikipedia
Čuveni švedski pisac i analitičar, Eugen Grafajer (1961 - ) dobio je Pulicerovu nagradu za književnost 2013, sa svojim delom "Strangers here fight with wet socks", gde je opisao nordijske običaje pridošlica i šta se im se dešava nakon par godina provedenih u Skandinaviji.
Knjiga sa prevodom na srpski jeziik je izdata od izdavačke kuće "Nolit" sa prevodom "Možeš ti zaboraviti selo ali selo tebe neće".
Kao prvo, promasio si temu, ovde govorimo iskljucivo o nagradi nordijskog saveta, a drugo, ne razumem razlog zasto si bas ovo izdvojio , ko tako nesto uopste postoji. Ali ako si mislio da spamujes temu, uspeo si.
Ako si pa mislio mene da uvredis, malo si se zabrojao 
Neko moze da prodje pola sveta i da ostane isti, a neko samo do prvog grada i da se pogubi, tako da ne bih ja tu generalizovala ( narocito sto ce na selu uvek biti seljAka a nikad sEljaka, ti su uglavnom po gradovima i vidi...selo zaboravlja njih, veruj )
A sad idi na onaj Backi rucak, podforum Kuhinja nekako ti bolje ide od ovog podjebavanja, a i dopada mi se, ispraticu...
Nordijski savet je bio u dilemi u vezi nagrade. Naime, svetski proslavljen Eugen Grafvajer je podelio skandinavski svet svojom knjigom. Protiv javnog spaljivanja Eugena Grafvajera, glasalo je 50,17% saveta, te je Eugen izbegao kaznu i time zadovoljio Liberalnu stranku, koja se zalagala za Eugena. Povodom tog događaja, koji je nezamisliv za Skandinavce u istoriju književnosti je ušao i Eugen Grafvajer a povodom tog događaja, u nagrade za književnost, uvrštena je i nova, nzvana "Grafvajerova nagrada", koja će se isto kao i olimpijske igre, dodeljivati svake četvrte godine, 29. februara u pet minuta do ponoći po lokalnom vremenu.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:37:35 GMT
Ivan & Marta
Par kuća od moje, živeli su Ivan i Marta. On je imao oko pedeset godina a ona par godina mlađe. No, ona je bila, ono što kažu, žena i po a ja bih dodao na to još dvadesetak kila a on, tri četvrt nje. Skladan par. Oboje su radili a popodne su tumarali po komšiluku, trošeći krvavo zarađen novac na raznorazne rakije. Posle pesme se orila svađa a u okolini su, ostale komšije, često nalazili ostatke tanjira, čaša i escajga.
Jedne subote ujutro, neko mi zakuc’o na vrata. Otvorim a ono Ivan.
- Dobar dan.-
- Dobar dan-
- Komšo, znam da radiš u knjižari, imaš korektor?-
- Ček da pogledam.-
U to vreme, klinci su osim krmača na sveskama, pravili i ostale greške a gumice za brisanje su izlizali te greške do cepanja papira pa je korektor bio idealno rešenje.
Nađoh korektor i dam Ivanu.
- Vratiću ti čim završim.-
Stvarno, nakon pola sata mi vratio korektor.
Par dana nakon toga, zovne me Filip i naslonjen na ogradu, krene priča.
- Znaš za šta je Ivanu treb’o korektor?-
- Ne!-
- U petak, kada se vrać’o s posla, svratio je u „Bonbon“ i za Pićukom izmeš’o pivo i rakiju. Doš’o kući i ud’ri Martu pa joj izbio dva prednja zuba a u subotu su trebali ić’ na svadbu, nekom. Marta popizdila, kako će na svadbu bez dva prednja zuba a Ivan uz’o auto-git i opravio. Vrištala Marta da je gadno i da je peče al’ šta ’š. Sve za lepotu. E, git je bio siv pa joj Ivan rek’o da što više puši jer će git ondaK požutit’ pa se neće tol’o vidit’ razlika al’ prc. Onda je doš’o kod tebe, uz’o korektor i opravio joj sve bele zube.-
Obojca smo provrištali od smeha a u to ime smo dunuli po jednu kajsiju.
Marta je te zime, zapela suknjom za žičanu ogradu i onako pijana zaspala. Sutradan su je našli smrznutu a Ivan i dalje ide u „Bonbon“ i sa Pićukom meša rakiju i pivo.
|
|
|
|
Post by Eugen Grafvajer on Nov 9, 2016 9:38:32 GMT
Zamišljam scenu u policiji.
x: -Dobar dan. -
p: -Dobar dan -
x: -'tela bi' prijavit' uznemiravanje. -
Pandur baca pogled preko naočara, vadi mastiljavu olovku iza uveta i značajno oliže vrh.
p: -Ko? -
x: -Uznemirava me jedan Syryjac preko fejZbuka. -
p: -Aha! -
"Aha!" je čudesna pandurska reč, koja im više značenja.
Posle pola dugačke priče, tri pandura u stanici se valjaju od smeha ali se jedan pribere i ozbiljno kaže:
-Nema problema gospođo, rešićemo.-
-Ali ja nisam gosp... -
p: -Doviđento! -
Spušta staklo od šaltera i nastavlja da se valja od smeha.
Prošla je neka jedinica vremena i dotični pandur gleda TV i vidi najezdu Syryjaca, sve sa familijom i komšijama i misli u sebi:
-Ovi su došli da se osvete za neuzvraćenu ljubav preko fejZbuka.-
Eto prave istine o azilantima i izbeglicama.
Najebali smo.
|
|
